Borovnice, kao i ostalo bobičasto voće, predstavljaju odličan izbor koji bi trebalo redovno uvrstiti u ishranu, ističe za “Parade” Melisa Kajola, registrovana dijetetičarka za kardiovaskularne bolesti pri DukeWELL-u.

Sada je najbolje vrijeme za kupovinu svježih borovnica, jer im sezona, u zavisnosti od podneblja, traje od aprila do septembra. Kajola napominje da su smrznute borovnice jednako hranjive, dostupne tokom cijele godine i često su povoljnije od svježih. Osim privlačnog ukusa, borovnice imaju posebno važnu ulogu u očuvanju zdravlja srca, uključujući i snižavanje krvnog pritiska.

Kako borovnice utiču na krvni pritisak

“Visok sadržaj antioksidanasa i polifenola u borovnicama pomaže u smanjenju upala u tijelu, podstiče širenje krvnih sudova i poboljšava njihovu funkciju, što doprinosi boljoj cirkulaciji”, objašnjava registrovana dijetetičarka Ebi Gelman.

Kajola se nadovezuje: “Istraživanja pokazuju da ti antioksidansi mogu da smanje upalu i oksidativni stres, što rezultira boljom funkcijom krvnih sudova i time podržava zdravlje srca.”

Naučna studija objavljena 2024. godine u časopisu “Frontiers in Nutrition” potvrdila je da redovna konzumacija borovnica smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, kao i da je povezana sa snižavanjem krvnog pritiska.

“Osim soli i tečnosti, nijedna namirnica ne može značajno da utiče na krvni pritisak neposredno nakon obroka. Ipak, studija iz 2019. objavljena u časopisu “The Journals of Gerontology: Series A” pokazala je da otprilike jedna šolja borovnica može umjereno da snizi sistolni krvni pritisak za pet jedinica u roku od jednog do dva sata nakon konzumacije. To se dešava jer borovnice šire krvne sudove i time poboljšavaju protok krvi”, kaže Kajola.

Obe dijetetičarke ističu da redovna konzumacija borovnica može dugoročno pomoći u održavanju zdravog krvnog pritiska. Osim toga, Gelman navodi da borovnice mogu da pomognu i u snižavanju LDL “lošeg” holesterola.

“Redovna konzumacija borovnica s vremenom može da pomogne u regulaciji krvnog pritiska i nivoa holesterola, čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih i koronarnih bolesti srca”, dodaje Kajola.

Ostale zdravstvene prednosti

Dobrobiti borovnica ne završavaju se kod zdravlja srca. Gelman ističe da visok sadržaj antioksidanasa nije dobar samo za srce, već i za mozak.

“Antocijani, koji borovnicama daju tamnoplavu boju, i njihovo snažno antioksidativno djelovanje pomažu u zaštiti mozga od oksidativnog stresa. Mogu da budu korisni i kod stanja povezanih sa starenjem, poput Alchajmerove bolesti.”

Borovnice su također bogate vitaminom C, koji direktno podržava imuni sistem. Kajola objašnjava da vitamin C učestvuje u metabolizmu, zarastanju rana i smanjenju oksidativnog stresa.

“Vitamin C također ima ulogu u podršci endotelnim ćelijama, specijalizovanim ćelijama u našim krvnim i limfnim sudovima, koje doprinose ukupnom kardiovaskularnom zdravlju i regulaciji krvnog pritiska”, kaže ona.

Još jedan važan nutrijent u borovnicama je mangan. “Mangan pomaže u kontroli šećera u krvi i metabolizmu”, kaže Gelman, dok Kajola dodaje da je važan i za zdravlje kostiju i imuni odgovor. Obe dijetetičarke pominju i vitamin K, koji pomaže u zgrušavanju krvi i očuvanju zdravlja kostiju.

“Borovnice, i uopšte bobičasto voće, nutritivno su vrlo moćne. Mogu da poboljšaju regulaciju šećera u krvi, obezbijede duži osjećaj sitosti, povećaju unos vlakana, smanje upale i podrže rad mozga”, zaključuje Kajola.

Iako je raznovrsna ishrana ključna, brojne prednosti borovnica pokazuju da se isplati iskoristiti njihovu sezonu i uživati u ovoj slatkoj poslastici koja čuva vaše srce.