Grčka i Izrael potpisali su ugovor o nabavci odbrambenih sistema namijenjenih zaštiti od raketnih napada, aviona i bespilotnih letjelica, čija vrijednost dostiže tri milijarde eura. Ovaj posao predstavlja još jedan primjer sve izraženije saradnje evropskih država s izraelskom odbrambenom industrijom, i pored političkih napetosti koje postoje između Evropske unije i Izraela zbog ratova u Gazi i Libanu.

Ugovor nosi naziv „Ahilov štit” i svrstava se među najveće izvozne poslove odbrambene opreme u historiji dviju zemalja.

Do potpisivanja je došlo u trenutku kada evropske zemlje ulažu napore da ojačaju vlastite odbrambene kapacitete.

Iako se Evropa uveliko oslanja na Sjedinjene Američke Države kada su u pitanju naoružanje, tenkovi i avioni, za manje uočljive ali sve značajnije sisteme savremene bezbjednosti, kao što su senzori, presretači i tehnologija za nadzor, evropske vlade se sve češće okreću Izraelu.

Ambasador Izraela pri EU Avi Nir-Feldklajn izjavio je da, uprkos političkim izazovima u odnosima EU i Izraela, bilateralna saradnja s državama članicama „intenzivno napreduje”.

Kako navodi Politiko, prednost Izraela temelji se na tijesnoj povezanosti vojske, odbrambene industrije, akademske zajednice i tehnološkog sektora.

Mladi inženjeri iskustvo stiču u elitnim obavještajnim i sajber jedinicama, a potom često prelaze u odbrambene kompanije ili osnivaju startupe.

Prema podacima Izraelske uprave za inovacije, izraelske kompanije privlače gotovo četvrtinu globalnih ulaganja u sajber sektor.

Ipak, evropska zavisnost od Izraela izaziva i političke kritike. Kritičari upozoravaju da bi Evropa, nastojeći da smanji zavisnost od SAD, mogla stvoriti novu zavisnost od Izraela.

Da li Evropa mijenja jednu zavisnost drugom uzimajući oružje od Izraela

Finska poslanica u Evropskom parlamentu Li Anderson ocijenila je da „jednu vrstu zavisnosti ne treba zamijeniti drugom”, dok je njemačka poslanica Zelenih Hana Nojman upozorila da će evropskim državama biti teže da utiču na izraelsku vanjsku politiku što se više budu oslanjale na njegove tehnologije.

Portparolka izraelske misije pri EU i NATO Hiba Tarif rekla je da privlačnost izraelskog sektora počiva na tijesnoj povezanosti države, akademske zajednice i privatnog sektora, kao i na tehnologiji razvijenoj na osnovu iskustava iz stvarnih operacija.

„Korištenjem našeg iskustva iz operacija u realnom vremenu omogućavamo partnerima da pređu sa reaktivnog na proaktivan pristup, čime značajno jačamo našu zajedničku otpornost i odbranu”, rekla je Tarif.

Uprkos kritikama, saradnja se nastavlja.

Njemačka i Izrael su u januaru potpisali memorandum o razvoju sajber „kupole”, dok su Izrael, Grčka i Kipar pokrenuli Centar za sajber sigurnost u pomorskom sektoru.

Španija je, uprkos otkazivanju odbrambenih ugovora sa Izraelom vrijednih milijardu eura, zatražila pomoć izraelske Uprave za sajber sigurnost u zaštiti kritične infrastrukture.

Grčka je, kako bi smanjila buduću zavisnost, u okviru sporazuma „Ahilov štit” insistirala na pristupu izvornom kodu sistema, što bi joj omogućilo samostalno održavanje i unapređivanje tehnologije.

„Postati talac, čak i najprijateljskije strane zemlje ili saveznika, apsolutno je nemoguće”, rekao je grčki ministar odbrane Nikos Dendijas.

Njemački poslanik Niklas Herbst ocijenio je da Izrael Evropi nudi tehnologije koje joj nedostaju, posebno u oblasti sajber bezbjednosti i protivvazdušne odbrane.

„U interesu Evrope je da ima stabilan i pouzdan odnos sa Izraelom u tom pogledu”, rekao je Herbst.