Rizik od raka često se povezuje s genetikom, ali onkolozi ističu da svakodnevne navike, poput tuširanja, mogu imati značajan uticaj.

Dr. Adel Kan, onkolog iz Dalasa, navodi da faktori na koje ne možemo utjecati uključuju godine, genetiku i porodičnu istoriju bolesti, no izloženost hemikalijama iz svakodnevnih proizvoda može se kontrolisati.

Dr. James McCloskey, specijalista za leukemiju, objašnjava da kancerogeneza teče u više faza, a kontinuirano izlaganje štetnim supstancama iz hrane, vode i potrošačkih proizvoda može postepeno oštetiti ćelije.

Zato onkolozi preporučuju da se preispita jedna raširena navika – korištenje mirisnih gelova za tuširanje.

Dr. Sudarshan Kollimuttathuvilam, onkolog iz City of Hope, ističe da proizvodi za koje vjerujemo da nas čiste mogu dugoročno naštetiti te da je važno znati šta koristimo.

Dr. McCloskey navodi specifične hemikalije: ftalati (često označeni kao „miris”) mogu oponašati hormone i povezani su s rakom dojke; parabeni djeluju slično estrogenu; sulfati (SLS) prilikom proizvodnje mogu sadržavati 1,4-dioksan, a konzervansi poput DMDM hidantoina polako oslobađaju formaldehid.

Ipak, istraživanja o dugoročnim efektima su u toku i nema razloga za paniku.

Dr. Kollimuttathuvilam kaže da nema dokaza da je svaki mirisni gel štetan, ali naučnici pokušavaju utvrditi koliko dugotrajna izloženost doprinosi riziku.

Dr. Kan dodaje da povremena upotreba vjerovatno ne predstavlja veliki rizik, ali preporučuje smanjenje svakodnevne upotrebe jakih mirisa, posebno za osobe s osjetljivom kožom, astmom, migrenama, trudnice i djecu.

Dr. Kollimuttathuvilam zaključuje da informacije treba shvatiti kao priliku za bolje odluke, a ne paniku, jer se rizik od raka razvija kroz život uz mnoge faktore.

Ipak, onkolozi predlažu tri sigurnije alternative.

Prva je gel za tuširanje bez mirisa.

„I dalje dobijate efekat čišćenja, ali bez dodatnih mirisnih supstanci”, kaže dr. Kollimuttathuvilam, preporučujući provjeru liste sastojaka umjesto oslanjanja na marketinške tvrdnje.

„Tražite jednostavne i prepoznatljive sastojke”, dodaje.

Druga alternativa su čvrsti sapuni.

Dr. McCloskey napominje da obično imaju kraći i jednostavniji spisak sastojaka od tečnih gelova.

„Ne zahtijevaju istu količinu konzervansa poput parabena ili formaldehida jer su čvrsti i sadrže manje vode. Ta jednostavnost smanjuje izloženost ‘hemijskom koktelu'”, objašnjava.

Treća opcija je čisti tečni kastiljski sapun.

Dr. McCloskey objašnjava da je napravljen od saponifikovanog biljnog ulja.

„Kastiljski sapun je potpuno prirodan i biorazgradiv. Ne sadrži sintetičke deterdžente, konzervanse ni sredstva za penušanje”, ističe.

Na taj način možete ostati čisti i svježi bez izlaganja potencijalno štetnim sastojcima.