Kompanije koje su se našle na udaru sada se suočavaju s većim izazovom – kako poslovati u dva sve odvojenija sistema.

Malo ko očekuje da će firme u potpunosti napustiti Kinu. Umjesto toga, mnoge restrukturiraju svoje poslovanje, odvajajući jedinice koje su orijentirane na Kinu od onih globalnih, te grade paralelne sisteme za usklađenost, plaćanja i lance snabdijevanja.

Johnson navodi da su neke multinacionalne kompanije već počele “izolirati” svoje kineske operacije, uključujući podatke, informacije o zaposlenicima i interne sisteme.

Prema riječima Daija, kompanije će postati opreznije u opravdavanju odluka o prekidu poslovanja s određenim subjektima.

On dodaje da će se umjesto izričitog pozivanja na američke sankcije, firme sve više oslanjati na šira objašnjenja poput komercijalnog rizika, internih politika usklađenosti ili “primjenjivih zakona” u različitim jurisdikcijama.

Gary Ng, viši ekonomist u Natixis Corporate & Investment Banking (CIB), smatra da bi globalna ekonomija mogla postati sve polariziranija oko odvojenih sistema centriranih na SAD i Kinu.

„Kako Kina obogaćuje svoj antisanakcioni arsenal, reagirat će na nov način, vršeći veći pritisak na kompanije“, rekao je Ng.

„Ovaj trend može postati nova norma.“

To znači da će odluke o ulaganjima i lancima snabdijevanja biti oblikovane ne samo troškovima i efikasnošću, već i geopolitičkim rizikom.

„Ne radi se samo o maksimizaciji profita, već i o upravljanju geopolitičkim rizicima“, dodao je.