Iako se često govori o zasićenim mastima kao glavnom krivcu za srčane probleme, kardiolog dr Dmitrij Jaranov skreće pažnju na još jedan sastojak koji je stalno prisutan u našoj prehrani. Riječ je o šećeru, koji, prema njegovim riječima, može neprimjetno narušavati zdravlje srca.

„Kao kardiolog, vidim da srčana oboljenja uzrokuju i drugi faktori, a ne samo holesterol. Postoji uobičajen dodatak – skriven u napicima, grickalicama, sosovima, pa čak i u ’zdravoj’ hrani – koji šteti srcu i podstiče razvoj dijabetesa”, napisao je on u objavi na Instagramu.

Studija sprovedena 2024. godine na Harvardovoj školi za javno zdravlje „T. H. Čan” (Harvard T.H. Chan School of Public Health) također upozorava da svakodnevna konzumacija zaslađenih napitaka povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, čak i kod ljudi koji su fizički aktivniji od proseka. Istraživanje je pokazalo da samo jedan zaslađeni napitak dnevno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti za približno 18%, bez obzira na navike vezane za vežbanje. Osobe koje su konzumirale dva ili više zaslađenih napitaka dnevno – čak i ako su ispunjavale preporuku od 150 minuta vežbanja nedeljno – suočavale su se sa 21 odsto većim rizikom u poređenju sa onima koji su ih retko ili nikada konzumirali. Čak su se i učesnici sa najvišim nivoom fizičke aktivnosti, koji su konzumirali zaslađene napitke, suočavali sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Problem je isključivo u dodatom šećeru

Dr Jaranov se također pozvao na članak u časopisu Nature Medicine, ističući da su 2020. godine zaslađeni napici širom sveta dovedeni u vezu sa 2,2 miliona novih slučajeva dijabetesa tipa 2 i više od milion novih slučajeva kardiovaskularnih bolesti.

– Studija objavljena u časopisu JAMA Internal Medicine pokazala je da osobe koje 25 ili više procenata svog dnevnog unosa kalorija dobijaju iz dodatog šećera imaju više nego dvostruko veći rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji iz dodatog šećera unose manje od 10 procenata kalorija.

– Šećer podstiče upalne procese, povišava krvni pritisak, pogoršava nivo holesterola i remeti kontrolu nivoa glukoze – što predstavlja dvostruki udarac za srce i pankreas – upozorava dr Jaranov.

Obimna studija objavljena 2014. godine u časopisu JAMA Internal Medicine pratila je ispitanike tokom 15 godina i utvrdila da su osobe koje su 25 ili više procenata svojih dnevnih kalorija unosile putem dodatog šećera imale više nego dvostruko veći rizik od smrti usled srčanih oboljenja u poređenju sa onima koji su unosili manje od 10 procenata. Generalno, rizik od smrti usled srčanih oboljenja rastao je srazmerno povećanju udela šećera u ishrani. Ovaj trend je ostao dosledan bez obzira na starost, pol, fizičku aktivnost ili indeks telesne mase. Važno je napomenuti da se dr Jaranov i pomenute studije odnose na dodate šećere, a ne na šećere koji se prirodno nalaze u voću, povrću i mlečnim proizvodima. Glavni izvori dodatog šećera su gazirani napici, kolači, peciva, sladoled, slatkiši, žitarice za doručak i keks.

Šta je dodani šećer?

Britanska fondacija za srce (British Heart Foundation) definiše dodani šećer kao šećer koji se dodaje hrani, kao i šećer koji se nalazi u voćnim sokovima, budući da se procesom ceđenja šećer oslobađa iz ćelija voća. Prema mišljenju stručnjaka ove fondacije, dodani šećeri se često nazivaju „praznim kalorijama” jer obezbeđuju energiju, ali imaju malu nutritivnu vrijednost.

– Ishrana sa visokim udelom dodanog šećera obično podrazumeva i visok unos kalorija, što može dovesti do povećanja telesne težine; to, zauzvrat, može povećati rizik od povišenog krvnog pritiska, kardiovaskularnih bolesti i određenih vrsta raka – upozoravaju na svom veb-sajtu.

Koje namirnice sadrže najviše dodanog šećera?

Glavni izvori dodanog šećera u ishrani su:

• Kolači, keks, peciva i vafle
• Razni namazi i sosevi
• Gazirani i negazirani sokovi – izbor napitaka bez šećera ili voda sa ukusom može pomoći u smanjenju unosa šećera
• Voćni sok: ceđenjem se uklanja veći dio vlakana iz voća, tako da je zdravije jesti cijelo voće

Koliko dodatog šećera treba da konzumiramo?

Stručnjaci smatraju da slobodni ili dodati šećeri ne bi trebalo da čine više od 5% kalorija koje svakodnevno konzumiramo iz hrane i pića. To bi trebalo da izgleda otprilike ovako na dnevnoj bazi:

– Odrasli ne bi trebalo da konzumiraju više od 30 g dodatog šećera dnevno (otprilike ekvivalentno 7 kocki šećera)

– Djeca uzrasta od 7 do 10 godina ne bi trebalo da konzumiraju više od 24 g dodatog šećera dnevno (oko 6 kocki)

– Djeca uzrasta od 4 do 6 godina ne bi trebalo da konzumiraju više od 19 g dodatog šećera dnevno (oko 5 kocki)

– Djeca uzrasta od 2 do 3 godine ne bi trebalo da konzumiraju više od 14 g dodatog šećera dnevno (oko 3 i po kocke)

– Djeca uzrasta od 1 godine ne bi trebalo da konzumiraju više od 10 g dodatog šećera dnevno (oko 2 i po kocke šećera).

Ne postoji ograničenje za bebe mlađe od 1 godine, ali šećeri ne bi trebalo da se dodaju u hranu ili pića koja se daju bebama. Učestalost i količina slatke hrane i pića u ovom uzrastu treba da budu što je moguće manje.