Budući da krv uveliko sadrži vodu, dehidracija izravno utječe na cirkulaciju. Ljekarka Jasinta Anjaoku ističe da smanjenje volumena krvi uslijed nedostatka tečnosti uzrokuje pad pritiska, no tijelo reaguje kompenzacijskim mehanizmima koji dugoročno mogu biti štetni.

Anjaoku navodi da tijelo tada sužava krvne žile i zadržava natrij kako bi podiglo pritisak. Hronična dehidracija opterećuje srce i krvne sudove, otežavajući održavanje pritiska u zdravim granicama.

S druge strane, pravilna hidratacija pomaže očuvanju normalnog volumena krvi i cirkulacije. Tačan učinak povećanog unosa vode ovisi o trenutnom stanju hidratacije i o tome radi li se o prolaznoj promjeni ili trajnoj hipertenziji, prenosi EatingWell.

Veći unos vode može sniziti krvni pritisak, naročito kod hronično dehidriranih osoba. Nedostatak vode povećava koncentraciju natrija, potiče lučenje vazopresina koji sužava krvne sudove i diže pritisak. Voda može ublažiti taj proces i vratiti pritisak u normalu.

„Kad ste dobro hidrirani, tijelo ne mora uključivati kompenzacijski mehanizam koji se javlja kod dehidracije“, objašnjava Anjaoku. „To omogućava krvnim sudovima da ostanu opušteniji, pa se pritisak snižava.“

Ako je osoba već dovoljno hidrirana i ima uredan pritisak, redovno pijenje vode pomaže u održavanju tog stanja i normalne cirkulacije.

Osim snižavanja povišenog pritiska, dovoljan unos vode može smanjiti rizik od razvoja hipertenzije. „Veliko dugoročno istraživanje objavljeno u časopisu Frontiers in Public Health pratilo je odrasle osobe devet godina. Pokazalo se da su ispitanici koji su pili šest ili više čaša vode dnevno imali manji rizik od hipertenzije od onih koji su pili jednu čašu ili manje“, kaže Anjaoku.

Iako su potrebna dodatna istraživanja, redovna hidratacija jednostavna je navika koja podržava zdravlje kardiovaskularnog sistema. Neka istraživanja ukazuju da su osobe s hipertenzijom često slabije hidrirane. „Dugoročno, povećan unos tečnosti može potaknuti izlučivanje natrija i sniziti krvni pritisak“, kaže nutricionistkinja Patricia Kolesa.

Iako voda uglavnom reguliše pritisak, u nekim situacijama može privremeno povećati pritisak, što može biti korisno. To se događa kod ljudi koji osjete nagli pad pritiska pri ustajanju, praćen vrtoglavicom ili nesvjesticom. Posebno je izraženo kod osoba s ortostatskom hipotenzijom, gdje sistolni pritisak pada za 20 mmHg ili više, a dijastolni za 10 mmHg ili više u roku od tri minute nakon ustajanja.

U takvim situacijama brzo ispijanje 300 do 500 mililitara vode (otprilike dvije čaše) može pomoći podizanju pritiska. Taj efekat može se javiti i kod zdravih osoba. Razlog je dvostruk: povećanje volumena krvi i stimulacija simpatičkog nervnog sistema, koji steže krvne sudove i podiže pritisak.

Pijenje vode nije jedini način hidratacije. Pomaže i konzumiranje namirnica s visokim udjelom vode. „Voće i povrće poput lubenice, krastavca, pomorandže i jagoda sadrže mnogo vode“, kaže Anjaoku. „Oni ujedno obezbjeđuju kalijum i druge hranljive materije koje doprinose održavanju zdravog krvnog pritiska.“

Neka vam pijenje vode postane navika. Nosite flašicu vode sa sobom, kod kuće držite čašu vode na dohvat ruke. Kada osjetite žeđ, tijelo vam već šalje signal dehidracije. Ako zaboravljate, postavite podsetnik na telefonu. Mali, redovni gutljaji tokom dana efikasniji su od velike količine odjednom.

U određenim situacijama potrebno je nadoknaditi i elektrolite. Minerali poput natrijuma, magnezijuma, kalijuma i kalcijuma pomažu zadržavanju tečnosti. Ako dugo vježbate, boravite na visokim temperaturama ili se pojačano znojite, napitak s elektrolitima može biti koristan. Osobe s visokim pritiskom trebaju obratiti pažnju na sadržaj natrijuma i posavjetovati se s ljekarom.

Dovoljan unos vode samo je jedan dio brige o zdravom pritisku. Stručnjaci preporučuju DASH način ishrane (voće, povrće, integralne žitarice, nemasni mliječni proizvodi i nemasni proteini, uz ograničen unos zasićenih masti i natrijuma). Redovna fizička aktivnost, čak i petnaestominutna šetnja dnevno, pomaže da krvni sudovi ostanu opušteni. Kuhanje kod kuće omogućava bolju kontrolu unosa soli. Hrana bogata kalijumom (krompir, paradajz, banane, grah, pomorandže) pomaže izlučivanju viška natrijuma i smanjuje napetost u zidovima krvnih sudova.