Protesti u Istanbulu zbog zatvaranja gradonačelnika

Desetine hiljada ljudi okupile su se u subotu u Istanbulu kako bi protestovale protiv zatvaranja gradonačelnika Ekrema Imamoglua, glavnog rivala predsjednika Tayyipa Erdogana, čime su nastavljene najveće demonstracije u Turskoj u posljednjoj deceniji.
Stotine hiljada ljudi odazvale su se pozivu opozicije i izašle na ulice širom zemlje nakon što je Imamoglu uhapšen prošle sedmice i zatvoren do suđenja zbog optužbi za korupciju. Protesti su uglavnom bili mirni, ali je gotovo 2.000 ljudi uhapšeno.

Glavna opoziciona Stranka republikanske narodne stranke (CHP), druge opozicione stranke, organizacije za ljudska prava i zapadne sile izjavili su da je slučaj protiv Imamoglua politički motivisan pokušaj eliminacije potencijalne izborne prijetnje Erdoganu.
Vlada negira bilo kakav uticaj na pravosudni sistem i tvrdi da su sudovi nezavisni.

Desetine hiljada ljudi sa turskim zastavama i transparentima pristigle su na obalu u Maltepeu na azijskoj strani Istanbula za subotnji skup “Sloboda za Imamoglua”, koji je organizovala CHP.
“Ukoliko pravda ćuti, narod će progovoriti,” pisalo je na jednom transparentu koji je držan u visini.
“Trend u ekonomiji, trend u pravdi, zakonu – sve se pogoršava. Zato smo ovde. Kažemo ‘prava, zakon i pravda’ i tražimo svoja prava,” rekao je jedan pristalica CHP-a koji je tražio da mu se ne otkriva ime.

Prošle nedelje CHP je organizovala primarne izbore kako bi podržala Imamoglua kao kandidata za naredne predsjedničke izbore. Oni su zakazani za 2028. godinu, ali CHP poziva na vanredne izbore, tvrdeći da je vlada izgubila legitimitet.

Ministar unutrašnjih poslova Ali Yerlikaya rekao je ove sedmice da je skoro 1.900 ljudi uhapšeno od početka protesta, dodajući da je sud zatvorio 260 njih do suđenja do četvrtka.
Erdogan, koji dominira turskom politikom već više od dva desetljeća, odbacio je proteste širom zemlje nazivajući ih “predstavam”, upozorio na pravne posledice i pozvao CHP da prestane “provocirati” Tursku.

Od Imamogluovog hapšenja turski finansijski resursi su pali, što je nagnalo centralnu banku da koristi devizne rezerve kako bi podržala liru. Ova nestabilnost izazvala je šokove u privatnom sektoru.
Vlada je izjavila da će uticaj biti ograničen i privremen, te da su osnovne ekonomske dinamike netaknute, ali da će preduzeti dodatne mere ako to bude potrebno.