Svakodnevne navike duboko oblikuju zdravlje mozga i njegovo starenje. Iako se šteta od pušenja često ističe, neurolozi skreću pažnju na još jednu uobičajenu i društveno prihvaćenu naviku – redovno pijenje alkohola – koja može biti jednako opasna, prenosi EatingWell.

„Mnogi ljudi ne shvataju koliko redovna konzumacija alkohola, posebno svakodnevno večernje piće, prekomerno opijanje ili korišćenje alkohola za opuštanje i suočavanje sa stresom, može neprimetno da naškodi zdravom starenju mozga“, upozorava neurolog dr Lynette Gogel. „Alkohol je neurotoksin koji negativno utiče na funkciju moždanih ćelija i puteve bele mase, a na kraju i na veličinu mozga“, dodaje dr Zach Ramilevič.

Pošto je alkohol društveno prihvatljiviji od pušenja, njegovi efekti na starenje mozga često se zanemaruju. Evo kako alkohol utiče na zdravlje mozga, šta se smatra prekomernom konzumacijom i kako smanjiti unos.

Poremećaj sna

San je ključan za oporavak mozga, podržava kognitivne funkcije i pamćenje. Iako alkohol može izazvati pospanost, on remeti san, smanjuje njegov kvalitet, ometa REM fazu i pogoršava hrkanje ili apneju. Vremenom, loš san doprinosi kognitivnom opadanju i hroničnim zdravstvenim problemima.

Poremećaj komunikacije među ćelijama

Alkohol menja strukturu mozga i komunikacione mreže, smanjujući zapreminu sive i bele mase. Siva masa je zadužena za razmišljanje, pamćenje i emocije, dok bijela masa omogućava efikasnu komunikaciju. Zaštita ovih tkiva je ključna za zdravo starenje.

Oštećenje krvnih sudova

Mozak zavisi od zdravog protoka krvi. Alkohol oštećuje krvne sudove, povećava rizik od visokog pritiska, atrijalne fibrilacije, moždanog udara, oksidativnog stresa i upala, posebno kod česte ili prekomerne konzumacije.

Nedostatak nutrijenata

Dr Adam Mednick ističe da alkohol smanjuje apsorpciju tiamina, folata, vitamina B12 i drugih B vitamina, što ometa dotok hranljivih materija do mozga. Nizak nivo tiamina (B1) može izazvati upalu nervnog sistema i oštetiti tkivo, ubrzavajući starenje.

Podsticanje upale

Alkohol prolazi krvno-moždanu barijeru i razlaže se na acetaldehid, toksično jedinjenje koje oštećuje moždane ćelije kroz upalu i oksidativni stres. Hronična upala može vremenom smanjiti zapreminu mozga i narušiti njegovu otpornost.

Koja količina je prevelika?

„Najbezbednija količina alkohola za mozak je verovatno nula, posebno za osobe sa faktorima rizika“, kaže Ramilevič. Iako SZO tvrdi da ne postoji potpuno bezbedan nivo, smernice definišu „umereno“ pijenje kao jedno piće dnevno za žene i do dva za muškarce. „Ali umereno ne znači bez rizika“, upozorava on.

Ako ne pijete, ne počinjite. Ako pijete, razmislite o smanjenju unosa – čak i mala smanjenja mogu doneti značajne koristi za zdravlje mozga.