Hladni tuševi i zdravlje

Tuširanje hladnom vodom i ledene kupke posljednjih godina postaju sve popularnije zbog svojih fizioloških efekata, ali nisu preporučljive za sve, upozoravaju stručnjaci.

„Kada se tijelo izloži hladnoj vodi, krvni sudovi blizu kože se sužavaju kako bi zadržali toplotu. Nakon prestanka izlaganja, oni se ponovo šire, što poboljšava protok krvi i može učiniti cirkulatorni sistem efikasnijim“, objašnjava dr Satdžit Busri.

Hladan tuš može kratkoročno ubrzati metabolizam aktiviranjem smeđe masnoće, što pomaže telu da efikasnije sagorijeva kalorije i energiju.

„Taj proces može pomoći tijelu da efikasnije koristi šećere i masti“, dodaje kardiološkinja dr Šila Sahni.

Pored toga, hladna voda može smanjiti upalu i podstaći aktivnost bijelih krvnih zrnaca, jačajući imunitet i potencijalno pomažući u prevenciji hroničnih bolesti.

„Šok od hladne vode podstiče aktivnost belih krvnih zrnaca, koje pomažu u odbrani od infekcija“, kaže dr Busri.

Međutim, hladni tuševi nisu bez rizika: iznenadni hladan šok može naglo povećati puls i krvni pritisak, što je opasno za osobe sa srčanim problemima ili začepljenim arterijama.

„Ako imate srčano oboljenje, hladna tuširanja nisu bezbjedna bez dozvole ljekara“, upozorava dr Sahni.

Za početnike se preporučuje postepeno izlaganje hladnoj vodi: početi toplim tušem i postepeno snižavati temperaturu, ograničiti izlaganje na 20 do 30 sekundi, ili se naizmenično tuširati toplom i hladnom vodom.

„Kod zdravih osoba, redovno hladno tuširanje može donijeti umerene koristi za srce i metabolizam, ali kod onih sa rizikom od srčanih bolesti potreban je oprez i prethodna konsultacija s kardiologom“, zaključuje dr Busri.