Bogat izvor vlakana

Jedna artičoka srednje veličine sadrži skoro sedam grama vlakana, što je otprilike trećina preporučenog dnevnog unosa. Dovoljan unos vlakana pomaže u kontroli tjelesne težine, podstiče redovnu probavu i doprinosi regulaciji šećera i insulina u krvi, što je posebno važno za osobe sa dijabetesom. Također hrani korisne crijevne bakterije, što može pozitivno utjecati na imunitet, raspoloženje i smanjenje upala.

Bogate hranjivim materijama i antioksidansima

Artičoke sadrže antioksidanse koji štite ćelije od starenja i oštećenja te pomažu oporavku organizma. Jedna srednja artičoka obezbjeđuje skoro petinu dnevnih potreba za folatom i vitaminom K, kao i oko deset posto za vitamin C, magnezijum, mangan i kalijum.

Folat je važan za stvaranje DNK i diobu ćelija, vitamin K za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju, vitamin C za imunitet i kolagen, magnezijum za mišiće i nervni sistem, mangan za kosti i kolagen, a kalijum za rad srca i krvni pritisak.

Mogu doprinijeti zdravlju jetre

Nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD) je česta, a zdrava ishrana i fizička aktivnost pomažu u prevenciji. Istraživanja pokazuju da ekstrakt lista artičoke može poboljšati parametre jetre, smanjiti ukupni i LDL holesterol i sniziti trigliceride.

Na šta treba obratiti pažnju

Artičoke sadrže FODMAP ugljikohidrate koji kod osoba sa sindromom iritabilnog crijeva (IBS) mogu izazvati nadutost, zatvor i dijareju. Rijetko, ali moguće su i alergijske reakcije.

Kako pripremiti artičoke

Birajte teške artičoke sa čvrstim listovima koji blago zaškripe pri trljanju. Operite ih, odsjecite vrh, uklonite stabljiku i premažite limunom da ne potamne.

Mogu se kuvati, kuvati na pari, peći ili grilovati. kuhanje u vodi može povećati neke antioksidanse, dok para bolje čuva hranjive materije.

Nakon kuvanja, uklanjaju se spoljašnji listovi, zatim nejestivi dio (tzv. “brada”) i ostaje srce artičoke koje se jede samo ili uz humus, pesto ili tahini.

Listovi se ne jedu u potpunosti – samo se zubima skida mekani dio.