Autoindustrija se nada preispitivanju zabrane benzinaca i dizelaša

Očekivanja automobilske industrije

Evropska automobilska industrija sa velikim zanimanjem iščekuje važnu odluku Evropske unije, čije se objavljivanje očekuje 10. decembra. Ova odluka bi mogla imati značajan uticaj na planove Evropske komisije da se do 2035. godine postepeno ukine registracija novih automobila koji koriste motore sa unutrašnjim sagorijevanjem, prenosi Dojče vele.

Pritisak na EU vrše kako proizvođači automobila, tako i drugi sektori koji bi mogli biti pogođeni zabranom motora sa unutrašnjim sagorijevanjem, poput firmi za iznajmljivanje ili lizing automobila. Zbog toga bi se donošenje odluke moglo odgoditi do januara 2026. godine.

Moguća izuzeća i kvote

Apostolos Cicikostas, komesar EU za održivi saobraćaj i turizam, nedavno je izjavio za njemački poslovni list „Handelsblat“: „Još uvijek radimo na tome. Želimo da predstavimo zaista sveobuhvatan paket za automobilsku industriju koji pokriva sve relevantne aspekte.“

Prema medijskim izvještajima, EU razmatra ubrzanje elektrifikacije tržišta najma, lizinga i službenih automobila do 2030. godine, uz moguće ublažavanje zabrane motora sa unutrašnjim sagorijevanjem 2035. godine, dozvoljavajući alternative električnim vozilima.

Jedan od vodećih rukovodilaca velike kompanije za iznajmljivanje automobila, nakon konsultacija sa predstavnicima Unije, smatra da će EU nametnuti stroge kvote za električna vozila operaterima voznih parkova, potencijalno do 90% do 2030. godine. „Naš je utisak da Komisija nije zainteresovana za dijalog i raspravu“, žali se on.

Komisija EU nije željela komentarisati ove razgovore, a portparol Unije je izjavio da su pripreme za predstojeću odluku još uvijek u toku.

Nade proizvođača automobila

Države članice Evropske unije su se 2022. godine dogovorile da zabrane registraciju novih vozila sa emisijama CO2 od 2035. godine, što de facto zabranjuje prodaju novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorijevanjem. Cilj je smanjenje emisija automobilskog sektora radi postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Međutim, evropska autoindustrija se suočava sa brojnim izazovima, uključujući prelazak na elektromobilnost i jačanje konkurencije iz Kine.

Njemacki kancelar Fridrih Merc je među onima koji se zalažu za ublažavanje zabrane motora sa unutrašnjim sagorijevanjem, pozivajući Brisel da odobri izuzeća za tehnologije poput hibridnih pogona i električnih pogona sa benzinskim generatorima.

„Mnogo je razumnije i pragmatičnije uložiti više truda i novca u razvoj efikasnih hibridnih sistema koji kombinuju najbolje od motora s unutrašnjim sagorevanjem i elektromobilnosti“, rekao je Merc. Veliki evropski proizvođači automobila podržavaju napore njemačkog kancelara. „S aktuelnim propisima o CO2, Evropska komisija ignoriše realnost na tržištu i rizikuje pad zaposlenosti i konkurentnosti u jednoj od svojih ključnih industrija“, saopštio je BMW, dodajući: „Zato je od ključnog značaja da se propisi o CO2 brzo revidiraju.“

BMW očekuje da će Evropska komisija ozbiljno razmotriti njemački prijedlog prije donošenja odluke. „Uvereni smo da svi pogonski sistemi mogu i moraju da doprinesu ostvarenju cilja, jer efikasna zaštita klime zahteva ambiciozne, ali realne smernice, a ne ciljeve koji ignorišu stanje na tržištu“, navodi se u saopštenju BMW-a.

Njemačke marke su posebno jake u segmentu plag-in hibrida, gdje su električni i motori sa unutrašnjim sagorijevanjem podjednako važni. U prvim mjesecima ove godine, 41% tih vozila prodatih u EU nosilo je oznaku BMW-a, Mercedesa, Volkswagena ili Audija. Ove firme bi vjerovatno profitirale od ublažavanja zabrane motora sa unutrašnjim sagorijevanjem do 2035. u korist plag-in hibrida. Međutim, proizvođači automobila strahuju da bi ublažavanje zabrane moglo biti propraćeno uvođenjem kvota za operatere voznih parkova, koji čine više od polovine svih registracija novih vozila u Evropi.

Problemi kompanija za iznajmljivanje automobila

Kompanije za iznajmljivanje automobila su posebno zabrinute. Sixt, jedna od najvećih kompanija u ovom sektoru u Evropi, otvoreno se protivi predloženim planovima Evropske unije. Hronični nedostatak stanica za punjenje električnih auta širom Evrope potkopava sve napore za promovisanje elektromobilnosti. „Propisi o kojima se raspravlja uticali bi na više 60 odsto svih registracija novih vozila u Evropi i zapravo bi efektivno ubrzali zabranu motora s unutrašnjim sagorevanjem za oko osam godina“, objasnio je predstavnik firme Sixt.

„Preuranjene kvote“ bi samo produbile zavisnost Evrope od kineskih baterija i minerala, koji su bitni za automobilsku industriju, tvrdi Sixt: „Transformacija koja povećava zavisnost i ugrožava radna mjesta ide u pogrešnom smjeru. Svaki regulatorni okvir mora biti usklađen s uslovima koji postoje u realnom svijetu: infrastrukturom za punjenje, kapacitetom mreže, dostupnošću vozila i potražnjom kupaca.“

Prema riječima Endrjua Mauntstevensa, šefa pravnog odeljenja u Sixtu, ova firma je posvećena cilju mobilnosti s nultom emisijom i već je uložila velika sredstva u elektrifikaciju svoje flote. Međutim, kupci i dalje preferiraju vozila na dizel ili benzinski pogon: „Morali smo jednostavno da priznamo da naši kupci nisu spremni da se kreću istim tempom kao mi.“ Glavni razlog za to on vidi u nedostatku punionica širom Evrope.

Slab interes za električne automobile

Sixt nije usamljen u tome: nekoliko kompanija za iznajmljivanje i carsharing automobila već je uložilo dosta novca u električna vozila, ali su pretrpjeli i velike gubitke zbog nedovoljnog interesovanja mušterija. Američki konkurent Hertz je zabilježio gubitak od 2,49 milijardi evra u 2024. godini, ulažući u desetine hiljada Teslinih vozila, za koje kupci nisu bili preterano zainteresovani, a koja su i skupa za održavanje.

Nedostatak infrastrukture za punjenje baterija i slaba potražnja kupaca su sveprisutni problemi – i značajno umanjuju donedavna visoka očekivanja o brzini prelaska na električna vozila u Evropi. Dok je broj novih registracija električnih automobila u Evropskoj uniji naglo porastao između 2017. i 2023, brojke su 2024. ponovno počele da padaju. Očekuje se da će 2025. godine samo 17 odsto novoregistrovanih automobila biti u potpunosti električno.

Patrik Šaufus, šef Centra za budućnost mobilnosti u konsultantskoj firmi Mekinzi, očekuje da će Evropska komisija „uzeti u obzir tu stvarnost“ prilikom donošenja svoje odluke.

„Tranzicija se možda neće dogoditi tako brzo kako smo se nadali ili kako je bilo planirano“, rekao je on za DW. Svaki politički program mora uzeti u obzir i dekarbonizaciju i ekonomski uspjeh kao „dio holističkog pristupa“, dodaje. Dugoročno gledano, budućnost svakako leži u elektromobilnosti, naglašava Šaufus, ali i primjećuje da se tržišta međusobno odvajaju i da različiti regioni napreduju različitim brzinama.