Mnogi ljudi redovno uzimaju omega-3 dodatke prehrani nadajući se da će tako zaštititi mozak i smanjiti rizik od demencije. Novo istraživanje, međutim, pokazuje da stvari nisu tako jednostavne. Iako suplementacija DHA-om povećava njenu koncentraciju u moždanom tkivu, sama po sebi nije dovoljna za očuvanje kognitivnih funkcija ili prevenciju Alzheimerove bolesti.

Dokozaheksaenska kiselina (DHA) jedan je od najvažnijih oblika omega-3 masnih kiselina za zdravlje mozga, a prirodno se nalazi u masnoj ribi i dodacima. Naučnike već dugo zanima može li pojačan unos DHA-e pomoći u sprječavanju demencije, posebno kod osoba s genetskom predispozicijom. Istraživanje objavljeno u časopisu eBioMedicine uključivalo je osobe starosti od 55 do 80 godina koje su unosile malo omega-3 i imale barem jedan faktor rizika za demenciju ili srčano-žilne bolesti.

U studiji je učestvovalo 365 osoba, a njih 225 je završilo cjelokupno praćenje. Gotovo polovina nosila je genetsku varijantu APOE ε4, koja povećava rizik od Alzheimerove bolesti. Rezultati su pokazali da uzimanje DHA dodataka značajno podiže nivo ove masne kiseline u krvi i likvoru, bez obzira na prisustvo APOE ε4 gena. Međutim, i pored toga što je DHA stigla do mozga, nije zabilježeno poboljšanje u pamćenju, sposobnosti razmišljanja, strukturi mozga niti u biomarkerima povezanim s Alzheimerom. Sigurnost uzimanja dodatka bila je usporediva s placebom.

Voditelj istraživanja, neurolog dr. Hussein N. Yassine sa Univerziteta Južne Kalifornije, za Medical News Today istaknuo je da rezultati ukazuju na to da sama prisutnost DHA-e u mozgu ne znači automatski i zaštitu od gubitka pamćenja ili razvoja demencije.

Autori studije upozoravaju na nekoliko ograničenja. Pandemija bolesti COVID-19 dovela je do visokog procenta odustajanja učesnika – čak 38 posto, što je moglo uticati na krajnje rezultate. Osim toga, ispitanici koji su završili istraživanje razlikovali su se od onih koji su odustali, pa se rezultati možda ne mogu u potpunosti primijeniti na širu populaciju. Postoji i mogućnost da su kod dijela učesnika postojali vrlo rani znaci kognitivnog pada koji nisu bili prepoznati, a dio podataka temeljio se na samoprocjeni. Također, učesnici su bili relativno mlađe starije životne dobi, pa je možda bilo prerano očekivati vidljive promjene.

Iako rezultati ne podupiru uzimanje visokih doza DHA dodataka kao samostalne strategije za prevenciju demencije, omega-3 masne kiseline i dalje imaju važnu ulogu u zdravoj prehrani. Najbolji izbor ostaje redovna konzumacija hrane bogate omega-3, poput lososa, sardina, skuše ili haringe, kao dio uravnotežene ishrane. Za očuvanje kognitivnih funkcija preporučuje se mediteranski način prehrane, redovna fizička aktivnost, društvena angažiranost, kognitivna stimulacija i kontrola kardiovaskularnih faktora rizika.

Poruka ovog istraživanja je jasna – zdravlje mozga najbolje se čuva cjelokupnim zdravim načinom života, a ne oslanjanjem na jedan dodatak prehrani.