Britanski ministar finansija Džon Hili razmatra uvođenje poreza na ekstraprofit banaka i naftnih kompanija u okviru svog prvog budžeta, dok Ministarstvo finansija traži načine da pokrije rupu od 4,7 milijardi funti (5,4 milijarde eura) u javnim finansijama, objavio je Telegraf, pozivajući se na izvore.

Zvaničnici Ministarstva finansija razmatraju obe mogućnosti u nastojanju da se izbegne direktno povećanje poreza za građane, navodi britanski list.

Hili želi da budžet, koji bi trebalo da bude predstavljen narednog meseca, bude predstavljen kao relativno skroman, uz poreska povećanja znatno manja od onih koja je uvela njegova prethodnica Rejčel Rivs.

Jedna od opcija je vremenski ograničen porez na ekstraprofit banaka, po uzoru na sličnu meru uvedenu za velike naftne i gasne kompanije nakon početka rata u Ukrajini.

Ministarstvo finansija razmatra i mogućnost produženja postojećeg poreza na ekstraprofit naftnog i gasnog sektora nakon marta 2030. godine, kao i povećanje stope tog nameta.

Postojeći porez na ekstraprofit naftnih i gasnih kompanija, uveden u maju 2022. godine, do sada je doneo 9,1 milijardu funti (10,5 milijardi eura), prenosi Tanjug.

Britanski zvaničnici ukazuju da su profiti energetskih kompanija porasli usled viših cijena nafte izazvanih ratom između SAD i Irana.

Profit energetske kompanije “British Petroleum” (BP) se, kako navodi britanski list, više nego udvostručio u periodu od aprila do juna.   

Robin Alan, predsednik Udruženja britanskih nezavisnih kompanija za istraživanje nafte i gasa, ocenio je da bi produženje ili povećanje tog poreza predstavljalo “ekonomsko ludilo” i dodatno ugrozilo domaću industriju nafte i gasa.

Povećanje poreza bankama moglo bi da donese nekoliko milijardi funti, dok su najveće britanske banke u prvoj polovini 2026. godine ostvarile prosečan rast profita od 21 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Zvaničnici Ministarstva finansija rekli su za Telegraf da je Vlada preispitala poreze na banke kako bi se osiguralo da su ciljevi rasta i odgovorne fiskalne politike na odgovarajući način uravnoteženi.     

Prema podacima udruženja finansijske industrije UK Finance, britanske banke već plaćaju porez po efektivnoj stopi od gotovo 47 odsto, što je među najvišim stopama u svetu.

UK Finance upozorilo je Hilija da bi dodatni porezi mogli da ugroze ulaganja u Londonski Siti. U pismu ministru finansija, to udruženje je ocenilo da bi dodatno oporezivanje predstavljalo štetan udar na bankarski sektor.

Istakli su da bankarstvo „čini preko 1 funte na svakih 25 funti ekonomskog proizvoda” i da poresko okruženje u Velikoj Britaniji igra „značajnu ulogu u odlukama o tome gdje pojedinačne banke ulažu, raspoređuju kapital i raspoređuju radna mjesta”.    

Dodatnom oporezivanju banaka usprotivio se i izvršni direktor JP Morgana Džejmi Dajmon, upozorivši da bi povećanje poreza moglo da podstakne zaposlene da se sele u inostranstvo.

Bivši predsednik NatVesta Hauard Dejvis ocenio je da bi takva mera mogla da dovede do premeštanja dijela bankarskih aktivnosti van Velike Britanije.

Hili navodno razmatra i mogućnost većeg zaduživanja za finansiranje infrastrukturnih projekata na način koji bi bio u skladu sa fiskalnim pravilima.

Izvor blizak Hiliju rekao je da će budžet biti usmeren na fiskalnu stabilnost i stvaranje većeg prostora za građane i kompanije, dok su iz Ministarstva finansija naveli da će neke velike političke odluke, uključujući reformu socijalnih davanja, biti odložene za narednu godinu.